Recenzije Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice - Lepavina. (Crkva) u Koprivnica (Koprivničko-križevačka).

Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice - Lepavina

279 Recenzije

130 Komentara

Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice - Lepavina

Crkva

Samostan

Lepavina 18, 48306, Lepavina, Hrvatska

Vidi sve komentare

Opis Karta Radno vrijeme Recenzije Kontakt Fotografije

Opis

Informacije o Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice - Lepavina, Crkva u Koprivnica (Koprivničko-križevačka)

Ovdje možete vidjeti lokaciju, radno vrijeme, popularno vrijeme, kontakt, fotografije i stvarne recenzije korisnika.

Ovo mjesto ima dobre recenzije, što znači da se dobro odnose prema svojim klijentima i da ćete se osjećati sjajno uz njihove usluge, preporučeno je 100%!

Karta

Radno vrijeme Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice - Lepavina

Ponedjeljak

Otvoreno od 0 do 24

Utorak

Otvoreno od 0 do 24

Srijeda

Otvoreno od 0 do 24

Četvrtak

Otvoreno od 0 do 24

Petak

Otvoreno od 0 do 24

Subota

Otvoreno od 0 do 24

Nedjelja

Otvoreno od 0 do 24

Popularno vrijeme

Ponedjeljak

10
11
12
13
14
15
16
17
19
20
21
22
23

Utorak

10
11
12
13
14
15
16
17
19
20
21
22
23

Srijeda

10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
21
22
23

Četvrtak

10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
23

Petak

10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21

Subota

10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23

Nedjelja

10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23

Recenzije Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice - Lepavina

Mesto mira i duhovne okrepe.Presveta Bogorodica sve nas poziva da se poklonimo pred njenom čudotvornom ikonom. Liturgija se služi svakodnevno,a bratstvo manastira je ljubazno i gostoljubivo. Svi mi putnici namernici smo dobrodošli.

M. M.

Treba samo probati jer je to raj na zemlji predivno

S. S.

Presveto mjesto... Preporučam svakom bez obzira na vjeru... Jedan je Bog.

D. Z.

Prelepo, mirno mesto za odmor duše i tela

M. O.

Bilo je prelijepo ,smireno i opuštajući.

M. G.

Tko traži duševni mir, osjećaj spokoja,nadu u ozdravljenje-na pravom je mjestu...

M. Š.

Predivno mjesto mira i molitve. Blagoslovljena izvorska voda. Za svakog putnika namjernika da zastane i odmori dušu.

Duhovno mjesto sa predivnom prirodom

B. D.

Manastir koji treba svakako posjetiti!

R. R.

Stvarno je bilo super bez greske 😉🙏☦️ …

m. p.

Prekrasan manastir u pitoresknom okruženju okolnih brežuljaka i divne prirode. Dočekat će vas osmjeh i topla riječ monaha. Pravo mjesto za odmoriti i napuniti srce i dušu mirom i spokojom. Svakako treba doći vidjeti i osjetiti.

S. V.

Pa nakon nekog dužeg vremena kako nisam bila mislim da nije ništa lošega da se posjeti to sveto mjesto ❤️

D. M.

Treba doživjeti

D. P.

Vrlo lijepo i ugodno

D. D.

Odlično mjesto. Dolaze ljudi sa svoj strana bez obzira kojoj koncesiji pripadaju. Najviše se dolazi zbog molitvi za ozdravljenje i vode i hrane koja se posvećuje.

m. s.

Jedino u Manastiru nadjem mir i sreću.

S. M.

Mjesto je to jakog duhovnog djelovanja pa za sve ljude kojima treba pomoc kod obnove duha i duse to je jedno od mjesta gdje ce je i dobiti besplatno i od srca mir bozji je tamo sveprisutan

S. K.

Sve ono što svakom od nas treba,mir..tišina i Božji blagoslov...🙏 …

M. M.

Posebno mjesto koje preporučam posjetiti. Izvrsna izvorska voda.

D. O.

U tolikoj svetinji nemoze biti nikako drugacije nego prelepo.

S. B.

Tamo odem u mir tisinu napuniti baterije i pozitivnu energiju....

M. Đ.

Bio sam prvi put u Manastiru i jako mi se je svidjelo,a nastavit ću ići i dalje 😇😎😎 …

V. Č.

Mir, spokoj, tisina,

V. P.

Mir , ljubav i spokojstvo.

A. P.

Prelijepo Raj na zemlji Ne može se opisati to treba doživjeti

D. S.

Uvjek lijepo i neponovljivo. Bogu hvala za sve!

b. m.

Mjesto koje treba doživjet

G. B.

Ovo je sveto mjesto ovo nije nikakva šala

R. E.

Supe.imaju izvor vode.ljubazni sve pohvale

R. A.

Predivno

M. D.

Mjesto duhovnosti, duševnog iscjeljenja, i mira.

S. V.

Predivan Manastir, svakako treba otici i posjetiti, osjecas se prelijepo!

k. k.

neda se opisati, treba se doživjeti

G. G.

Prelepo je sve,jako velika svetinja. Vredi obici manastir...

A. S.

Osječam se sveto i ispunjeno...

m. t.

Mir Bozji Hristos se rodi! Krasan dozivljaj!

D. M.

Mjesto za duševni mir

B. Z.

Samo sam posecivala na internetu. Volela bih i uzivo.

Svima predlazem ovo mjesto

M. R.

Lep manastir u Hevackoj treba otici i videti

E. O.

Prelijepo mjesto,svima savjetujem.

T. I.

Osjeća se ispunjenost molitvi

G. O.

Nešto posebno,neopisivo.

R. K.

Nesto najljepše....

Z. K.

Velika svetinja posjetiti obavezno

N. K. S.

Oduševljena sam!

L. Š.

Ugodno se osjeca covjek.

M. K.

Odmor za dušu i tijelo

M. V.

Za dusu najljepse mesto

Divno mjesto

K. Đ.

Čista energija ljubavi....

D. M. l.

Imam zelju uskoro da odem

D. U.

Mesto posebnog duhovnog mira.

I. F.

Predivno iskustvo!

A. V.

Naša svetinja

J. P.

Kulturna baština

M. V.

Duhovno središte

M. T.

Savršenstvo na zemlji

M. M. Ž.

Velika svetinja predivno

S. G.

Treba posjetiti

D. J.

Mir za srce i dusu

I. J.

Bolje mesto

S. D.

Prelijepo

J. T.

Bilo mi je super

M. C. (.

Lijepo

I. V. I.

Predivno

N. B.

Predivno

B. K.

Predivno

r. b.

Preljepo manastir

M. S.

Vrlo impresivno!!!

S. B.

Neopisiva ljepota

Ј. М.

Prelijepo. Predivno.

P. S.

Bogu hvala

N. G.

BOŽANSTVENO

O. R.

Nezaboravno iskustvo

T. M.

(Preveo Google) Pravoslavni manastir posjećuju pravoslavni kršćani iz cijele Ex Su i veliki broj vjernika drugih vjera. Odnos vjerskog domaćinstva prema svim vjernicima uz trpezu ljubavi nakon liturgija.Svi žele ponovo posjetiti veliku svetinju.Slava i milost ovom manastiru. (Izvorna recenzija) Pravoslavni Manastir koji posjećuju pored pravoslavaca iz svih krajeva Ex Su i veliki broj vjernika druge vjeroispovijesti. Vjersko domaćinski odnos prema svim vjernicima uz trpezu ljubavi posle liturgija.Svako poželi ponovo da posjeti veliku svetinju.Slava i milost ovom manastiru.

R. M.

(Preveo Google) Predivno mjesto duhovnosti i kulture! Samostan hodočašća i liječenja! (Izvorna recenzija) Lepo mesto duhovnosti i kulture! Manastir hodočašća i isceljenja!

Z. Z.

(Preveo Google) Manastir je uronjen u obronke Kalnice s prekrasnim krajolikom i još ljepšim hramom Božjim. Unutrašnjost hrama uređena je u skladu sa svojom veličinom na radost svetih osoba kao i vjernog naroda. Izvor vode je lijepo ukrašen obiljem prekrasnog cvijeća, a stepenište je isprepleteno ružama penjačicama. Manastir posjećujem drugi put jer osjećam božanski mir, bez obzira što nisam pravoslavne nego katoličke vjere. I opet ću doći i predložiti svećenstvu da ekumenskom tolerancijom promiču pomirenje među narodima. (Izvorna recenzija) Manastir se utopio u obronke kalničkog gorja s prekrasnim krajolikom i još ljepšim Božjim hramom. Unutrašnjost hrama shodno veličini je uređeno na radost sveštenih lica kao i vjerujućeg naroda. Izvor vode je dobro uređen uz obilje prekrasnog cvijeća, kao i stepenišni prolaz je opleten ružama penjačicama. Drugi put sam u posjeti manastiru zbog toga što se osjeća božanski mir, bez obzira što ne pripadam pravoslavnoj već katoličkoj vjeri. I opet ću navratiti i predlažem sveštenim licima da promoviraju pomirenje među narodima uz ekumensku toleranciju.

M. V.

(Preveo Google) Bio sam prvi put na tom mjestu. Impresija, je komad zemlje u dolini između okolnih brda. Mir i tišina. Čuje se voda iz izvora, au široj okolici i poneki traktor. U dvorištu možete vidjeti neke domaće ljude, redovnike kako rade svoj posao. U crkvi mir božji ako nije služba. Na obližnjem groblju čuje se pjev ptica. Oni je liječe. Nakon boravka u crkvi, za vrijeme službe Božje, pozitivne vibracije. Kao da mu je skinut uteg s leđa. Kada se vratim kući, osjećam zahvalnost Bogu, jer sam jedan dan boravka iskoristio u ovom pravoslavnom manastiru. Neka tako i bude. (Izvorna recenzija) Bio sam prvi put na tom mjestu. Dojam, je , komadič zemlje u dolini između okolnih brda. Mir i tišina. Čuje se voda sa izvora., i neki traktor u široj okolici. U dvorištu je vidjeti ponekog domacina , monaha u radu svojih poslova. U crkvi , mir Božiji , ako nije služba. Na obližnjm groblju , čuti je ptice pjevice. Prolječe je. Nakon boravka u crkvi , prilkom službe Božije , poitivne vibracije. Kao da je neki teret pao sa leđa. Kad se vratim kuči , osječam se Boguzahvalno , jer sam iskoristio jedan dan boravka u ovom pravoslavnom manastiru. Neka tako bude.

S. K.

(Preveo Google) Predivno mjesto,zraci ljepotom i duhovnoscu.Iako sam katolik,poklonio sam se mocima ikone Presvete Bogorodice Lepavinske.Preporucujem da posjetite ovo prekrasno mjesto,bez obzira na vjeru.Posto sam rodjen nedaleko od ovoga samostan ponosan sam sto moj rodni grad ima ovako nesto.Bog blagoslovio sve koji dolaze. (Izvorna recenzija) Predivno mjesto,zrači ljepotom i duhovnošću.Iako sam katolik poklonio sam se moćima ikone presvete Bogorodice Lepavinske.Preporučam posjetite ovo predivno mjesto bez obzira na vašu vjeroispovjed.Pošto sam rođen nedaleko od ovog manastira,ponosan sam da moj zavičaj ima takovo nešto.Neka vas sve koji dođete blagoslovi Bog.

S. J.

(Preveo Google) Jedan od najljepših i najprijatnijih samostana koje sam posjetio i koji posjećujem s vremena na vrijeme. U ovaj manastir dolaze ljudi svih vera, a ona dva zbog čudotvorne ikone Bogorodice Lepavinske. (Izvorna recenzija) Jedan od najlepših pa I najprijatnih manastira koje sam posetila I koje posećujem na svako neko vreme. U ovaj manastir dolaze svih veroispovesti I ti dve zbog čudotvorne ikone majke božje Lepavinske

M. J.

(Preveo Google) Zaista prekrasan samostan, prekrasna priroda i ambijent. Tko dođe u samostan i upozna njegovu bratiju, osjetit će duhovnu toplinu i ispunjenje. (Izvorna recenzija) Zaista prekrasan manastir, lijepa priroda i ambijent. Ko god dođe u manastir i upozna njegovo bratstvo, osjetit će duhovnu toplinu i ispunjenost.

M. T.

(Preveo Google) Duhovna radost 2017 godina (Izvorna recenzija) Духовна радост 2017 година

S. C.

(Preveo Google) Hvala Bogu za ovakva mjesta (Izvorna recenzija) Богу хвала на оваквим местима

M. B.

(Preveo Google) Obavezno posjetiti... Ikona Čudotvorne Bogorodice Lepavinske daruje spokoj i mir svakom djetetu Božjem, ma koje vjere pripadalo... (Izvorna recenzija) Posjetiti obavezno... Ikona čudotvorne Bogorodice Lepavinske, daje spokoj i mir svakom božijem čeljadetu, ne bitno kojoj vjeri pripadao...

В. П.

(Preveo Google) Prema starom lepavinskom ljetopiscu, manastir Lepavina podignut je oko 1550. godine, dakle ubrzo nakon formiranja prvih srpskih naselja na ovim prostorima. Još se priča da ga je osnovao monah manastira Hilandara, porijeklom iz Hercegovine - Jefrem (Vukodabović), koji je tajno došao u ove krajeve krijući se od Turaka. Čuvši za njega, dođoše k njemu dva monaha iz Bosne i udružiše se s njim. Vidjevši da je kraj plodan, pozvali su i ljude iz Bosne, te se za kratko vrijeme napunio pridošlim stanovništvom. Tada se ukazala potreba za izgradnjom samostana koji bi zadovoljio vjerske potrebe naroda. Redovnici su uz pomoć naroda počeli krčiti zemlju i graditi samostan. Za kratko vrijeme podigoše malu drvenu crkvicu i prozvaše je manastirom.Čuvši za to, Turci iz Stupčanice, Pakraca i Bijele napali su manastir u kolovozu 1557. godine pod zapovjedništvom Zarep-age Alije. Spalili su samostan, ubili četiri monaha, a dvojicu odveli u ropstvo. Ipak, misao o potrebi manastira kao duhovnog središta za novonaseljene Srbe nije napuštena. Godine 1598. jeromonah Grigorije, takođe ktitor manastira Hilandara, došao je u manastir sa još dva brata iz manastira Milećeve; oni su zajedno s okolnim narodom počeli obnavljati samostan. Zbog nesigurnog vremena i nedostatka sredstava obnova je tekla dosta sporo. Tek kada su Srbi 1630. godine dobili povlastice i postali važan faktor u obrani unutrašnje austrijske zemlje, te dolaskom arhimandrita Visariona 1635. godine, stvorili su se uvjeti za izgradnju manastira u pravom smislu te riječi. Srbi su 1636. godine, pod vođstvom arhimandrita Visariona, započeli temeljnu izgradnju manastira Lepavine, da bi 1642. godine, uprkos svim teškoćama na koje su nailazili, gradnja bila završena... U rujnu 1642. barun Ivan Galer potvrdio je samostanu pravo vlasništva nad svim zemljama koje su mu darovali mještani Branjske i Sesvečana. Isto su posebnim dopisima učinili barun Sigmund Ejbeslavd, zatim vojvoda Gvozden s Đorđem Dobrojevićem, Blažo Pejasinović i vojvoda Radovan (5. veljače 1644.), barun Honorije Trautmansdorf (10. srpnja 1644.) i grof Đorđe Ljudevit Schwarzenberg (23. studenoga 1644.). . Time je konačno osiguran život ovog samostana. Od tada počinje punim zamahom njegova vjerska, patriotska i kulturno-povijesna uloga u životu naših Krajišnika. Povijest manastira Lepavine neraskidivo je povezana s poviješću Srba u Varaždinskom generalatu. Od vremena njegove obnove vodila se teška borba protiv unijaćenja i pokatoličavanja, a to je značilo i protiv pokoravanja Srba Krajišnika. U obrani svoje vjere i narodnih privilegija (Statuta Valahorum) lepavinski su monasi bili uz narod, boreći se i stradajući s njim. Godine 1666. sudjelovali su i poginuli u velikoj Osmokruhovićevoj buni; 1672. zajedno s gomirskim redovnicima (njih ukupno 14) poslani su u okovima na Maltu, da doživotno budu robovi na galijama, a 26./13. U studenom 1715. godine na pragu samostanske crkve strijeljan je opat Kodrat. Krajem 1692. i početkom 1693. godine u Lepavini, kao duhovnom središtu Srba u Varaždinskom generalatu, boravio je patrijarh Arsenije III. Čarnojević. Tu je patrijarh sabrao narod i svećenstvo i pošao iz manastira u posjet okolnim vojvodama krajiškim. Ovaj patrijarhov dolazak još je više podigao ugled manastira Lepavine, osobito u vrijeme kada su u martu uvedeni unijati. Narodni predstavnici često su se sastajali u Lepavini da brinu o narodnim brigama i da sa svojim rodoljubnim redovnicima nalaze izlaz iz teških situacija. Zato, kada su Srbi iz Varaždinskog generalata 1734. godine uspjeli dobiti svog pravoslavnog episkopa, uz unijatskog (koji je sjedio u Marči bez pastira), odlučeno je da sjedište novog episkopa bude u Lepavini. . No, zbog zemljopisnog položaja, budući da se nalazio na rubu generalata i srpskih naselja, konačno je odlučeno da sjedište biskupa bude u Severinu. Zbog velikog značaja Lepavine nova je biskupija nazvana Lepavinsko-severinska eparhija. U Lepavini je sahranjen prvi episkop lepavinsko-sjeverni Simeon (Filipović), koji je preminuo u istražnom zatvoru u Koprivnici... (Izvorna recenzija) По казивању једног старог лепавинског хроничара, манастир Лепавина је подигнут око 1550. године, дакле ускоро по формирању првих српских насеља у овом крају. Још се каже да га је основао монах из манастира Хиландара поријеклом из Херцеговине - Јефрем (Вукодабовић), који склањајући се испред Турака криомице дође у овај крај. Чувши за њега, два калуђера из Босне дођоше к њему и с њим се удружише. Видјевши да је околина плодна, они позваше и народ из Босне те се за кратко вријеме околина испуни новопридошлим народом. Тада се појавила и потреба за градњом манастира који би задовољавао вјерске потребе народа. Калуђери почеше крчити земљу и градити манастир уз помоћ народа. За крако вријеме саградише малу дрвену цркву и назваше је манастиром.Чувши за ово, Турци из Ступчанице, Пакраца и Бијеле у августу 1557. године нападоше на манастир под командом Зареп-аге Алије. Манастир спалише, четири калуђера убише, а двојицу одведоше у ропство. Али, мисао о потреби манастира као духовног центра новодосељених Срба није била напуштена. Године 1598. у манастир је дошао јеромонах Григорије, такође пострићеник манастира Хиландара, са још два брата из манастира Милећева; они су са околним народом почели обнову манастира. Због несигурног времена и недостатка средстава, обнова је текла доста споро. Тек кад су Срби 1630. године добили своје привилегије и постали важан фактор у обрани унутрашњих аустријских земаља, те доласком архимандрита Висариона 1635. године, стварају се услови за градњу манастира у правом смислу ријечи. Срби су под руководством архимандрита Висариона 1636. године почели темељну изградњу манастира Лепавине и 1642. године су са том изградњом били готови поред свих тескоћа на које су наилазили... Септембра 1642. године потврдио је барон Иван Галер манастиру право власништва на све земље које су му поклонили сељани Брањске и Сесвечана. То исто су нарочитим писмима учинили и барон Зигмунд Ајбеславд, затим војвода Гвозден са Ђорђем Добројевићем , Блажом Пејасиновићем и војводом Радованом (5. фебруара 1644.), барон Хонорије Траутмансдорф (10. јула 1644.) и гроф Ђорђе Људевит Сварценберг (23. новембра 1644.). Тако је коначно осигуран живот овог манастира. Од тада у пуном замаху почиње његова вјерска, патриотска и културно-историјска улога у животу наших Крајишника. Историја манастира Лепавине неодвојиво је повезана са историјом Срба у Вараждинском генералату. Од времена њене обнове водила се тешка борба против унијачења и покатоличења, а то је уједно значило и против покмећивања Срба Крајишника. У одбрани своје вере и народних привилегија (Статута Валахорум) лепавински калуђери су били уз народ, борећи се и страдајући са њим. Године 1666. учествовали су они и страдали у великој Осмокруховићевој буни; 1672. су заједно са гомирским калуђерима (укупно њих 14) били у оковима послани на Малту, да доживотно робују на галијама, а 26./13. новембра 1715. године на прагу манастирске цркве је из пушака убијен игуман Кодрат. Крајем 1692. године и почетком 1693. боравио је у Лепавини, као духовном центру Срба у Вараждинском генералату, патријарх Арсеније ИИИ. Чарнојевић. Ту је Патријарх окупљао народ и свештенство и из манастира одлазио у посјете околним крајишким војводама. Ова Патријархова посјета још је више подигла углед манастира Лепавине, нарочито у то вријеме кад су у Марчу уведени унијати. У Лепавини су се често састајали народни представници да са својим родољубивим калуђерима брину народну бригу и траже излаз из тешких ситуација. Зато, кад су Срби из Вараждинског генералата успјели да 1734. године добију свог православног епископа, мимо унијатског (који је у Марчи сједио без пастве), било је одређено да сједиште новог епископа буде у Лепавини. Али, због њеног географског положаја, будући да се налазила на периферији генералата и српских насеља, коначно је одређено да сједиште епископа буде у Северину. Због великог значаја Лепавине нова је епархија добила назив Лепавинско-северинска епархија. У Лепавини је и сахрањен први лепавинско-северински епископ Симеон (Филиповић), који је умро у истражном затвору у Копривници...

S. S.

(Preveo Google) Postoji samo jedno mjesto na svijetu koje se zove dom naše Majke Djevice Lepavinske (Izvorna recenzija) Aamo jedno mjesto na svijetu se zkve dom..Majke nase Bogorodice Lepavinske

V. J.

(Preveo Google) Samostan Presvete Bogorodice: čudotvorna ikona pomaže u liječenju raznih vrsta bolesti i problema. (Izvorna recenzija) Manastir Presvete Bogorodice: čudotvorna ikona pomaže u isceljenju različitih vrsta bolesti i problema.

N. v. d. T.

Lovely surroundings and a fine garden full of kittens. The monk present greeted us with a smile. Well worth a detour to see something of the orthodox culture (Preveo Google) Lijepo okruženje i lijep vrt pun mačića. Prisutni redovnik nas je dočekao s osmijehom. Vrijedi skrenuti s puta da biste vidjeli nešto od pravoslavne kulture

R. P.

A special location hidden away between the hills. A but of a mess around the monastery. (Preveo Google) Posebno mjesto skriveno između brda. Ali nered oko samostana.