Recenzije Crkva Pokrova Presvete Bogorodice. (Crkva) u Knin (Šibensko-kninska).

Crkva Pokrova Presvete Bogorodice

11 Recenzije

10 Komentara

Crkva

Pravoslavna crkva

Ul. kralja Zvonimira 83, 22300, Knin, Hrvatska

Opis

Informacije o Crkva Pokrova Presvete Bogorodice, Crkva u Knin (Šibensko-kninska)

Ovdje možete vidjeti lokaciju, radno vrijeme, popularno vrijeme, kontakt, fotografije i stvarne recenzije korisnika.

Ovo mjesto ima dobre recenzije, što znači da se dobro odnose prema svojim klijentima i da ćete se osjećati sjajno uz njihove usluge, preporučeno je 100%!

Karta

Radno vrijeme Crkva Pokrova Presvete Bogorodice

Popularno vrijeme

Ponedjeljak

Utorak

Srijeda

Četvrtak

Petak

Subota

Nedjelja

Recenzije Crkva Pokrova Presvete Bogorodice

B. V. (.

Crkva je do temelja stradala 1944g , ozidana nakon dvadeset godina ponovno.Osvestana 1971g

J. I.

Jako lijepa crkva.

П. Ђ.

(Preveo Google) Crkva je sagrađena 1866. godine prema nacrtima inž. Lukina, kao središnja tlocrtna građevina s neobičnim pseudogotičkim zvonikom. Sadašnja zgrada izgrađena je 70-ih godina prošlog 20. stoljeća na temeljima stare oštećene savezničkim bombardiranjem Knina tijekom Drugog svjetskog rata. Posrebrene ikone i cijeli ikonostas izradio je Vojo Bilbi. Tu su pohranjene ikone različitog podrijetla iz 18. stoljeća, kao i liturgijske knjige. Druga polovica 19. i sam početak 20. stoljeća vrijeme je značajne izgradnje u Dalmatinskoj biskupiji. Grade se crkve, škole, župni domovi. To razdoblje karakterizira ponajviše gradnja i ukrašavanje većih gradskih i varoških crkava, uglavnom građenih na starim temeljima ili nedaleko od starih srpskih pravoslavnih crkava. Tako je bilo iu Kninu 1866. godine. Osim stare crkve sv. Jurja pred Kninom u Kninskom polju, u gradu je posvećena i nova pravoslavna crkva. Ovdje donosimo više informacija i zanimljivosti o toj izvornoj kninskoj crkvi posvećenoj Zagovoru Blažene Djevice Marije. Kažemo izvorna jer je ta crkva stradala od savezničkog bombardiranja tijekom Drugog svjetskog rata, dok je okupatorska vojska bila u Kninu. Na njezinu je mjestu 1971. godine sagrađena nova crkva posvećena Marijinomu platnu [2]. Poticaj za brojne značajne crkvene gradnje u ovo vrijeme treba tražiti u povoljnom državnom i ustavnom okviru, te nakon "uskrsnuća ustavne slobode" u Habsburškoj Monarhiji, kojoj je Dalmacija pripadala austrijskim, bečkim upravnim dijelom. Povoljni zakoni i vjerska tolerancija usmjerili su pozornost na potrebe pravoslavnog srpskog svijeta u unutrašnjosti Dalmacije. Mudri i domaćinski vladika Stefan Knežević (1853.-1890.) vješto je vodio poslove i stvarao prilike u kojima su poduzetne gradske zajednice smogle snage i energije da novim crkvenim zgradama daju još više dokaza svoje vjere i privrženosti kršćanstvu i svom kraju. Slične prilike i rezultati pokazali su se i za vrijeme vladike Nikodima Milaša (1890-1913), kada su veće crkve izgrađene u Kninu (1866), Dragoviću (1867), Bilišanima (1865), Skradinu (1878), Benkovcu (1885), Kistanje (1890.), Obrovac (1890.), Drniš (1908.) i niz manjih. Novac za izgradnju crkve vrlo često je dolazio iz državne blagajne, iz Beča, a naravno prikupljan je prilozima u samim crkvenim općinama ili je dolazio iz drugih srpskih sredina. Primjer za to je crkva u Kninu. Graditelje često nije moguće točno odrediti, ali neke može. Oni su uglavnom službeni arhitekti pri namjesništvu u Zadru. Primjer je kninska crkva (Lukin). Ovakav način gradnje primijenjen je iu gradnji crkve u Bilišanima, Obrovcu i Drnišu (arhitekt Ćiril Iveković), a sigurni smo da je prisutan i na drugim građevinama te da će buduća istraživanja otkriti imena arhitekata koji su bili angažiran od tadašnjih vlasti. (Izvorna recenzija) Црква је саграђена 1866. Године по нацртима инг. Лукина, као грађевина централног плана са необичним псеудоготичним звоником. Садашња грађевина подигнута је 70-их година прошлог 20. вијека на темељима старе која је настрадала од савезничког бомбардовања Книна за време Другог Свијетског рата. Сребром оковане иконе и читав иконостас је извео Војо Билбија. Ту се чувају иконе различитог поријекла из 18. Вијека, као и богослужбене књиге. Друга половина XIX и сам почетак XX вијека је вријеме значајних градњи у Далматинској епархији. Градиле су се цркве, школе, парохијске куће. Тај период карактеристичан је највише по изградњи и украшавању већих градских и варошких цркава, углавном грађеним на старим темељима или недалеко од старих српских православних храмова. Тако је било и у Книну 1866. осим старе Цркве Светог Ђорђа пред Книном у Книнском Пољу освећен је нови православни храм у граду. Овдје ћемо донијети више података и занимљивости о тој првобитној книнској цркви посвећеној Покрову Пресвете Богородице. Кажемо првобитној зато што је та црква у Другом свјетском рату срушена од стране савезничких бомбардовања, а док је у Книну боравила окупаторска војска. На њеном мјесту 1971. саграђена је нова црква такође посвећена Богородичном покрову [2]. Подстицај бројним знатнијим црквеним градњама у овоме времену треба тражити у повољном државном и уставном оквиру, а након "ускрснућа уставне слободе" у Хабзбуршкој монархији, чијем је аустријском, бечком административном дијелу тада припадала Далмација. Повољни закони и толеранција вјера окренули су поглед пажње и на потребе православног српског свијета у далматинској унутрашњости. Мудри и домаћи владика Стефан Кнежевић (1853-1890) водио је умјешно послове и стварао околности у којима су подузетна градска општества смогла снаге и енергије да новим црквеним грађевинама даду још доказ своје вјере и привржености хришћанству и своме крају. Сличен околности и резултати показани су и за вријеме епсикопа Никодима Милаша (1890-1913), изграђене су тада веће цркве у Книну (1866), Драговићу (1867), Билишанима (1865), Скрадину (1878), Бенковцу (1885), Кистањама (1890), Обровцу (1890), Дрнишу (1908), а и један број мањих. Новац за градњу цркви врло често је стизао из државне касе, из Беча, и наравно сакупљан је прилозима у самим црквеним општинама, или је приспио од других српских општестава. Примјер за то је книнска црква. Градитељи се често не могу тачно утврдити, али неки и могу. Углавном је ријеч о званичним архитектима при намјесништву у Задру. Примјер је управо книнска црква (Лукин). Тај начин градње примјењивао се и код градње цркве у Билишанима, Обровцу и Дрнишу (архитекта Ћирил Ивековић), а сигурни смо да је присутан и код других градњи и да ће се будићим изучавањима открити имена архитеката који су били ангажовани од тадашњих власти.

А. К.

(Preveo Google) Zanimljiv vjerski kompleks. preporučam (Izvorna recenzija) Цікавий релігійний комплекс. Рекомендую.

P. P.

(Preveo Google) Definitivno je vrijedilo ovdje nakratko stati i provesti nekoliko trenutaka u našem užurbanom životu. (Izvorna recenzija) Určitě stálo se zde na chvilku zastavit a strávit zde pár chvil v našem uspěchané životě.

V. N.

S.

R. K.

N. L.

A. P.

Kontakt

Fotografije