Recenzije Crkva sv. Jovan Krstitelj. (Crkva) u Knin (Šibensko-kninska).

Crkva sv. Jovan Krstitelj

2 Recenzije

2 Komentara

Crkva

Pravoslavna crkva

22301, Strmica, Hrvatska

Opis

Informacije o Crkva sv. Jovan Krstitelj, Crkva u Knin (Šibensko-kninska)

Ovdje možete vidjeti lokaciju, radno vrijeme, popularno vrijeme, kontakt, fotografije i stvarne recenzije korisnika.

Ovo mjesto ima dobre recenzije, što znači da se dobro odnose prema svojim klijentima i da ćete se osjećati sjajno uz njihove usluge, preporučeno je 100%!

Karta

Radno vrijeme Crkva sv. Jovan Krstitelj

Recenzije Crkva sv. Jovan Krstitelj

П. Ђ.

(Preveo Google) Crkva svetog Ivana Krstitelja u Strmici pravoslavna je crkva Dalmatinske biskupije, sagrađena 1618. godine. Ovu malu jednobrodnu građevinu s polukružnom apsidom na istoku karakterizira neobičan, slomljen svod sastavljen od drevnih greda. Zvonik na pedimentu sagrađen je 1816. godine. Iako malen, ikonostas crkve sv. Jovana predstavlja vrlo značajnu cjelinu i može se datirati na kraj 18. stoljeća ili na sam početak 19. stoljeća. Izvan ikonostasa su dobro očuvane ikone sv. Jurja, sv. Paraskeve kao i Rođenje sv. Jovana. Nova crkva sagrađena je uz satru krajem 19. stoljeća u stilu koji podsjeća na starije primjere. Pripadao je podružničkoj crkvi u Tiškovcu [1]. Opis crkve Crkva je dosta utonula u zemlju. Zidovi su vrlo debeli i nepotrebni za tu veličinu, pogotovo jer ima neobičan svod, izrađen od drvenih greda, u presjeku gotovo sličan slomljenom svodu, što nije blagi završni luk. Zvonik tipa konjske dlake na zapadnoj strani sagrađen je 1816. godine, o čemu svjedoči urezani natpis latiničnim slovima "?!" Interijer i ikonostas Ikonostas je relativno male veličine, ali je programski vrlo značajan. Iznad prijestolnih ikona, u već klasičnom rasporedu ako je riječ o dalmatinskom ikonostasu, nalaze se još tri reda ikona. Prvi red čine likovi apostola, drugi proroka, dok su u trećem redu ikone Velikog blagdana zasvođene. Iznad kraljevskih vrata nalaze se skladbe Posljednje večere i sv. Tri. Riječ je o provincijskoj slici u kojoj se miješaju grčki i srpski utjecaji, vidljivi ne samo u natpisima ova dva slova. Lica likova na malim ikonama imaju pomalo deformirani profil, male živahne pokrete, dok su kostimi moderni, ukrasni i živopisni na "barokni" način. Prijestolne ikone nešto su svečanije, ali smatrao je da pripadaju i onom vremenu, kraju 18. ili početku 19. stoljeća. Izvan ikonostasa sačuvane su pojedine ikone od kojih ističemo ljupku sv. Jurja, zatim ikona sv. Paraskeva s krunicama u ruci i ikonom s dvije vodoravno odvojene kompozicije Navještenja Zaharije i Rođenja sv. Jovana, čini se da su obje iz prvih desetljeća 19. stoljeća. Te ikone imaju istu ukrasnu shemu iznad figura, pomalo slatkast, ružičast ton utjelovljenog i slikane su na način nedaleko od ikonične [2]. Izvor: Tromeđa (Izvorna recenzija) Црква Светог Јована Крститеља у Стрмици је православна црква епархије далматинске, подигнута 1618. године. Ову малу једнобродну грађевину са полукружном апсидом на истоку карактерише необични, преломљени свод сачињен од древних гредица. Звоник типа на преслицу сазидан је 1816. године. Иако мален, иконостас цркве Св. Јована представља врло садржајну цјелину и може се датирати на крај 18. вијека или сам почетак 19. вијека. Изван иконостаса су остале добро очуване иконе Светог Георгија, Св. Параскеве као и Рођења Св. Јована. Уз сатру цркву подигнута је нова поткрај 19. вијека у стилу који сјећа на старије примјере. Припадала јој је филијална црква у Тишковцу [1]. Опис цркве Црква је доста утонула у земљу. Зидови су јако дебели, и непотребно за ту величину, поготово што има необичан свод, направљен од дрвених гредица, у пресјеку готово сличан преломљеном своду, да није благог завршног лука. Звоник типа преслице на западној страни је сазидан 1816. године, о чему свједочи уклесан натпис, латиничким словима “?!” Унутрашњост и иконостас Иконостас је величином релативно мали, али је програмски врло садржајан. Изнад престоних икона, у већ класичном распореду ако је у питању далматиснки иконостас, налазе се још три реда икона. Први ред чине фигуре апостола, други пророци, док у трећем реду су лучно завршене иконе Великог празника. Изнад царских двери су композиције Тајне вечере и Св. Тројице. У питању је једно провинцијско сликарство у којем се мјешају грчки и српски утјецаји видљиви не само у натписима тих двају писама. Физиономије ликова на малим иконама су понешто деформисаног профила, ситне, живих покрета, док су костими савремени, декоративни, и узбибани на “барокни” начин. Престоне иконе су нешто свечаније, али мислио да и оне припадају том времену, дакле крају 18. или почетку 19. вијека. Ван иконостаса су остале очуване појединачне иконе од којих истичемо љупког Св. Георгија, затим икону Св. Параскеве са бројаницама у руци и икону са двије водоравно издјељене композиције Благовештења Захарија и Рођења Св. Јована, обје чини се из првих деценија 19. вијека. Имеју те иконе исту декоративну схему изнад фигура, понешто сладуњав, розикаст тон инкарната и сликане су на начин не много далек од зографског [2]. Извор: Тромеђа

K.

Kontakt

Fotografije